IZVJEŠĆE
Subotnje jutro, pomalo friškasto, „Autotransport“ nam poslao „Linoladu“ bus koji je svojim izgledom, ma i komoditetom razbudio pospana lica klinceza i klinaca, roditelja. Pridružilo nam se i nekoliko „starijih“ planinara, a tu su i Jadranko, Dino i Ogi, oni će na neku tajnovitu turu. U 07.00 sati krećemo prema Baškim Oštarijama – odmorište Janjče, pola sata odmora proteklo u administriranju vodiča, pripremi opreme za turu, jasno i prvi sendviči, jutarnja okrijepa.
Po planu smo oko 09.30 na prijevoju Takalice, tu nas dočekuje još 20 naših članova, klinaca i klinceza naših „automobilista“, sad nas je 63…, 60 via Veliki Sadikovac, a trio „ incredibile“ via Kubus a dalje tajna…čuti će se. U oblaku smo, gore će biti lijepo reće Jadranko i ode…školarci njih 23 naprijed, Luka vodi od markacije do markacije, uspon kroz šumu, laganom hodnjom smo za čas na prvoj livadi, hrptu, obasjalo nas sunce, otvoreni pogledi, odmor, spremanje za uspon koji je pred nama. Ulazimo opet u šumu, uspon kroz stjene, oprez, razmak, ruke rade, penje se bez problema. Izlazimo na travnati, položeniji hrbat, odmaramo dok se svi nismo skupili…Istim putem se vraćamo?? pitaju „stariji“ planinari, na odgovor da, pitanje zar nema neki lakši silazak ? Ugaženim putem za čas smo na drugom kraju hrpta na samom vrhu. Dočekuje nas nagrada …prekrasne Velebitske vizure, a more, otoci..odmaramo, delicije u ponudi, fotkanje za HPO…žiga nema..otiskuje se žig VPP-a. Uživamo gotovo sat vremena, „milenijska“, spuštamo se istim putem do markacije – skretanje za Baške Oštarije. Školarci sad po bon-tonu puštaju naprijed „starije“ planinare, a oni se na kraju kao pravi planinari spuštaju, odpenjavaju i za čas smo svi podno Sladovačkog brda. Dogovor vodiča i krećemo kraćim, šumskim putem do markacije VPP-a koja nas treba odvesti do Hostela u Baškim Oštarijama. I kako obično biva, kraće
ispadne duže, glavni vodič se za ćakulao, za ćakulali se svi….a trebalo nam 15 min hoda….okret pa natrag…. sva sreća da je markacija tako uočljiva da je pitanje umijeća profulati je, ma evo nas u Hostelu na Baškim Oštarijama. Gužva..svi nekako veseli, nasmijani, predviđamo zasluženih sat vremena za ručak, okrijepu, palačinke, štrudle u giru. Klinceze i klinci ka umorni, razletili se po livadama, igri nema kraja. U 16.30 smo u busu krećemo na vidikovac Kubus, uz 33 stepenice smo na spomeniku, opet uživamo u pogledima prema moru. Okupljamo školarce u ovalnoj kamenoj „učioni“, Jadranko upoznaje klinceze i klince sa opasnostima u planinama, ima i pitanja.
ispadne duže, glavni vodič se za ćakulao, za ćakulali se svi….a trebalo nam 15 min hoda….okret pa natrag…. sva sreća da je markacija tako uočljiva da je pitanje umijeća profulati je, ma evo nas u Hostelu na Baškim Oštarijama. Gužva..svi nekako veseli, nasmijani, predviđamo zasluženih sat vremena za ručak, okrijepu, palačinke, štrudle u giru. Klinceze i klinci ka umorni, razletili se po livadama, igri nema kraja. U 16.30 smo u busu krećemo na vidikovac Kubus, uz 33 stepenice smo na spomeniku, opet uživamo u pogledima prema moru. Okupljamo školarce u ovalnoj kamenoj „učioni“, Jadranko upoznaje klinceze i klince sa opasnostima u planinama, ima i pitanja.
Cukar na kraju, nema Dina i Ogija…telefoni rade… da su tu u blizini, ide auto po njih da ne čekamo, a oni ka da nisu planinarili već šikaru sjekli. Na kraju otkrivaju njihov gir, tura do Panosa, ne onog jako poznatog….već tu u „blizini“, ide dogodine Društveni izlet, a kad Jadranko kaže da je vrh prekrasan onda to zasigurno je. Živi bili pa vidjeli.
Uz malo kašnjenje svi smo u „Linoladi“ krećemo prema doma, kraći odmori na Janjči, Dobri…doma smo oko 20.00 sati.
Uz malo kašnjenje svi smo u „Linoladi“ krećemo prema doma, kraći odmori na Janjči, Dobri…doma smo oko 20.00 sati.
Izlet pripremili i vodili :
vodič Krešimir Fajdić , vodič pripravnik Vjekoslav Šipek i vodič pripravnik Davor Špac
vodič Krešimir Fajdić , vodič pripravnik Vjekoslav Šipek i vodič pripravnik Davor Špac
