U planu izleta imali smo dvije rute no zbog bolesti dvojice vodiča nije nam preostalo ništa drugo osim jedne opcije. Odluka je pala da idemo rutom Veliki Zavižan – Balinovac – Zavižanska kosa – planinarski dom. Oblaci se polako prevlače preko vrhova a mi u istom ritmu sa njima. Malo se otvore pogledi pa za čas zatvore. Krademo fotkama te trenutke i čekamo nove. Staza je kliska, stijene još kliže al to je i prilika da se pokaže planinarska solidarnost. Spretniji pomažu manje spretnima, jači slabijima, iskusniji onima sa manje iskustva. Kad bi tako barem bilo u svakodnevnom životu. A trebalo bi. Gotovo svi idu cijelu rutu od početka do kraja. A i oblaci, kao da im je dosadilo igrati se sa nama, odoše oni nekim svojim putem. Ili ih je sunce potjeralo. U samoj završnici naše rute sunce nas grije i mazi. Okupljamo se ispred doma, paše piva sa pogledom na more i otoke. Uživamo u svemu najboljem što priroda pruža. Vratit ćemo se opet, to je sigurno.

Zahvaljujem se svim sudionicima izleta a posebno svom kolegi vodiču Damiru Starešiniću.

Robert Lemić